Душан Голумбовски
| Душан Голумбовски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. март 1941. |
| Место рођења | Београд,, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 3. јануар 2016. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Занимање | глумац |
| Породица | |
| Супружник | Мирјана Поповић-Голумбовски |
| Деца | Ана |
| Рад | |
| Активни период | 1962–2002; 2007–2012 |
| Битна улога | Озрен Солдатовић - Срећни људи и Бела лађа Хамлет - Седам Хамлета водитељ - Концерт за луди, млади свет |
| Веза до IMDb-а | |
Душан Голумбовски (Београд, 15. март 1941 — Београд, 3. јануар 2016[1]) био је српски глумац, водитељ,[2] певач,[3] публициста, радник у култури и дугогодишњи члан Дечје радио групе.
Препознатљивост пред домаћом публиком је завредио улогом тајкуна-антагонисте Озрена Солдатовића у серијама Срећни људи и Бела лађа, те улогом парничног, па потом кривичног судије у серији Бољи живот.
Биографија
[уреди | уреди извор]Детињство
[уреди | уреди извор]Душан се, као друго дете у браку Душице Васиљевић, познате београдске балерине и Драгутина Голумбовског, размаженог сина богатог индустријалца - познатог по томе што је први у Београду приуштио Бентли - рађа уочи Другог светског рата, неколико месеци након смрти оца.[4] Порекло води из богате, предратне, породице индустријалца. Његов предак Живан Голумбовски био је члан Масонске ложе Краљевине Југославије.[5] Осам година старији брат Богомир,[6] дипломирао је физичку хемију 1961. године.[7]
Глумачка каријера
[уреди | уреди извор]На даске које живот значе стаје први пут са десет година, заслугом учитеља и чистачице.[4]
Глумачку академију је похађао заједно са Зораном Радмиловићем, Станиславом Пешић, Петром Краљем, Милошем Жутићем и Оливером Катарина-Вучо. Са најбољим пријатељем, Петром Краљем, везивала га је заједничка љубав према пићу.[4]
Шездесетих година 20. века се, заједно са Слободаном Ђурићем, Иваном Бекјаревим, Миодрагом Андрићем и Дејаном Констатиновићем, окупио око Театра Националне Драме и других група насталих по идеји Еве и Радомира Стевића Раса, које презентоване на нетрадиционалан начин, започевши са организацијом књижевних вечери прерастају у политички театар одликован критиком комунистичког система.[8]
Осим запажених резултата у театру, телевизијској и филмској публици се представља у више од педесет остварења, те снима више од сто епизодних наставака познатих серија,[9] бележећи посебан успех у серијама сценаристе Синише Павића.
Рад и дело
[уреди | уреди извор]Заједно са Банетом Цветковићем, 1967. године чини први водитељски пар ТВ емисије значајне за формирање Ју рокенрол сцене "Концерт за млади луди свет"[2] Николе Караклајића, у којој настају први музички спотови домаћих рок група. [10] Истодобно, у дуету са Едијем Декенгом, музичарем пореклом из Конга, представља своје певачке квалитете. Крајем деведесетих година врши дужност управника „Позоришта Т“ у Београду, до његовог одласка у стечај.[11] У публицистичком стваралаштву залаже се за међусобну толеранцију и узајамну солидарност, те се осим проблематиком позоришта, бави и питањем ширих друштвених односа, пружајући критички осврт на хијерархију, институције и културу.[12]
Приватан живот
[уреди | уреди извор]Супруга Мирјана Поповић-Голумбовски, истакнути новинар и фељтониста, носилац Награде за животно дело „Слободан Глумац”, поводом три деценије уређивачког рада ТВ стране и ТВ додатка Вечерњих новости.[13] Ћерка Ана, дипломац катедре за филмску и ТВ монтажу Академије уметности у Београду[14]
Дугогодишњу борбу са алкохолизмом добија 1999. године, након претрпљеног можданог удара, под притиском здравствених разлога.[4] По одласку у пензију 2002. године, тумачи искључиво лик Озрена Солдатовића, који сматра својом посебном обавезом.
Преминуо је у Београду 3. јануара 2016. године у својој седамдесет и четвртој години.[15]
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960.-те | |||
| 1961. | Не убиј | Млади заробљени партизан | |
| 1962. | Звиждук у осам | новинар | |
| 1964. | Месје Боден иде на посао | ||
| 1964. | Нешто о чему се може говорити | ||
| 1964. | Вртлог | Младен | |
| 1965. | Бродолом младог Томаса | ||
| 1965. | Хиљаду зашто? | ||
| 1966. | Рој | Стојан | |
| 1966. | Штићеник | ||
| 1966. | Сан | доушник | |
| 1967. | Јелена Ћетковић | ||
| 1967. | Седам Хамлета | Хамлет | |
| 1967. | Смоки | ||
| 1967. | Височка хроника | Отинрик | |
| 1968. | Швабица | ||
| 1968. | Сајам на свој начин | ||
| 1968. | Можда спава | ||
| 1970.-те | |||
| 1971. | Цео живот за годину дана | ||
| 1972. | Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму | ||
| 1972. | Бреме | ||
| 1976. | На путу издаје | ||
| 1978. | Повратак отписаних (ТВ серија) | немачки војник | |
| 1980.-те | |||
| 1982. | Операција Теодор | ||
| 1982. | Шпанац (серија) | радио-спикер | |
| 1984. | Бањица (ТВ серија) | Фридрих Јунг | |
| 1985. | Судбина уметника - Ђура Јакшић (ТВ) | Тужилац 2 | |
| 1985. | Генеза | ||
| 1985. | Кво вадис? | Фаон | |
| 1986. | Неозбиљни Бранислав Нушић | психијатар | |
| 1986. | Вештица | Савели Гајкин | |
| 1986. | Одлазак ратника, повратак маршала | ||
| 1987. | И то се зове срећа | представник из иностранства | |
| 1987-1988. | Бољи живот | судија | |
| 1988. | Вук Караџић | ||
| 1988. | Шта радиш вечерас | Шеф ресторана | |
| 1988. | Тесна кожа 3 | иследник | |
| 1988. | Балкан експрес 2 | ||
| 1989. | Мистер Долар (ТВ) | господин без скрупула | |
| 1989. | Балкан експрес 2 (серија) | ||
| 1990.-те | |||
| 1991. | Бољи живот 2 | судија | |
| 1992. | Први пут с оцем на јутрење | апотекар Олбрехт | |
| 1994. | Театар у Срба | ||
| 1993-1994. | Срећни људи | Озрен Солдатовић | |
| 1995. | Крај династије Обреновић | гроф Павле Мансуров | |
| 1995-1996. | Срећни људи 2 | Озрен Солдатовић | |
| 1996. | Срећни људи: Новогодишњи специјал | Озрен Солдатовић | |
| 1997. | Горе доле | Зојкић | |
| 2000.-те | |||
| 1998-2002. | Породично благо | др Николић | |
| 2003. | Најбоље године | ||
| 2005. | Идеалне везе | мајстор Миле | |
| 2007-2012. | Бела лађа | Озрен Солдатовић | |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Умро глумац Душан Голумбовски („Вечерње новости“, 4. јануар 2016)
- ^ а б [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2009), Фатални Рингишпил, Александар Жикић, 1999
- ^ [2], Душан Голумбовски и Еди Декенг, РТБ, 1967
- ^ а б в г [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2010), Душан Голумбовски - Алкохол је моја тужна прошлост, Исповест, 2010
- ^ Nenezić 1987
- ^ [4][мртва веза], Душан Голумбовски - Негативац меког срца, 2010
- ^ [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2012), Дипломци факултета за физичку хемију, 1948-2006
- ^ [6],The Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2014) transformation of the intercultural theatre system, Dragana Čolić Biljanovski, 2005
- ^ [7], ИМДБ - Глумачки профил, 2011
- ^ [8], Ин мемориам Никола Караклајић, 2009
- ^ [9], Театар Т пред стечајем, 1997
- ^ [10], Душан Голумбовски - Невесела времена, 1997
- ^ [11], Успех по традицији, 2007
- ^ [12], Професионални ангажман дипломираних студената филмске и ТВ монтаже, 2008
- ^ [13], Умро глумац Душан Голумбовски], 2016
Литература
[уреди | уреди извор]- Nenezić, Zoran D. (1987). Masoni u Jugoslaviji (1764-1980) pregled istorije slobodnog zidarstva u Jugoslaviji : prilozi i građa. Narodna knjiga. ISBN 978-86-331-0087-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Golumbovski, Dušan Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Душан Голумбовски на сајту IMDb (језик: енглески)
- Видео снимак наступа са Еди Декенгом, 1967.
- Рођени 1941.
- Умрли 2016.
- Глумци из Београда
- Српски глумци
- Југословенски глумци
- Музичари из Београда
- Глумци и глумице Југословенског драмског позоришта
- Глумци и глумице Народног позоришта у Београду
- Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”
- Глумци и глумице Позоришта на Теразијама
- Водитељи из Београда
- Сахрањени на Новом гробљу у Београду